Transplatacija organa iz pravoslavne perspektive

Ukoliko bismo transplantacije organa posmatrali iz perspektive čoveka današnjice, otkrili bismo da naši sugrađani, osim što o ovoj temi generalno poseduju skromno i površno znanje, imaju i izrazito pozitivan odnos koji temelje uglavnom na velikim i optimističnim očekivanjima od ovog medicinskog fenomena. Štaviše, začuđujuće je da njihovo nepoznavanje i neudubljivanje u odnosnu problematiku ne predstavlja prepreku za odbrambeni stav prema svemu što dovodi u pitanje podobnost transplantacija. Takođe. možda još više iznenađuje činjenica da se samo malo njih opredeljuje da ovaj svoj „nepokolebljiv" stav prema transplantacijama pretoči u konkretnu akciju, odnosno da postanu donatori organa.

Navedeni status transplantacija je manjeviše nepromenjen još od sredine prošlog veka, kada su kao metod lečenja započele sa primenom u praksi. Čak ni činjenica da su, posmatrano sa medicinskog stanovišta, prvih nekoliko decenija uglavnom podnosile neuspehe, nije imala preterano negativan uticaj na istrajnu podršku zajednice, koja ne jenjava ni danas.

Kada se navedeno uzme u obzir, moramo se zapitati šta se zapravo nalazi u pozadini ovog nesumnjivo velikog „kredita“ koji transplantacije imaju u javnosti? Najzastupljeniji odgovor je i najglasniji, što našu pažnju usmerava ka upitnosti njegove potpune verodostojnosti...