Slava Gospodu za sve - Sveti Jovan Zlatousti

Naš život obiluje brigama i naše življenje ispunjeno je nemirom. I pored toga, ljubljeni, ne zastrašuje nas ovo, nego to što se mi, iako smo u stanju da taj nemir i brige da učinimo slabijim ili da ih bezbolno podnesemo, ne staramo ni o jednom ni o drugom, nego sve vreme provodimo u očajanju; jedan tuguje zbog siromaštva, drugi zbog bolesti, neko zbog mnoštva obaveza i rukovođenja porodicom, neko zbog odgajanja dece, a neko zbog toga što nema decu. Obrati pažnju na prekomernost bezumlja: mi ne tugujemo zbog istih stvari, nego zbog protivnih. Kada bi uzrok našeg tugovanja bila sama priroda stvari (okolnosti), ne bi trebalo da se podjednako žalostimo povodom stvari koje su jedna drugoj protivne. Ako je siromaštvo zlo i ako je nepodnošljivo, onda nikada ne bi trebalo da jeca onak ko živi u bogatstvu. Ako je bezdetnost zlo, onda bi čovek koji uživa u mnoštvu dece morao da bude srećan. I opet, ako su upravljanje opštim državnim poslovima, naslađivanje počastima i veliki broj potčinjenih dostojni zavisti, onda bi trebalo da izbegavamo miran i bezmetežan život i da prihvatimo da nas svi ljudi mrze …