Putevima bogoslužbenog hoda Pravoslavne crkve kroz istoriju - Nikolaj Fomič Krasnoseljcev
Iz knjige „Putevima bogoslužbenog hoda Pravoslavne Crkve kroz istoriju“, koju je Eparhija šumadijska objavila u okviru zajedničkog projekta sa Kancelarijom za saradnju sa verskim zajednicama i crkvama Vlade Srbije
Najupečatljiviju karakternu crtu patrijaršijskog i uopšte arhijerejskog služenja u XVII veku predstavljalo je savršavanje takozvanih ,,[svešteno] dejstava“, odnosno bogoslužbenih posledovanja koja su očigledno izobražavala pojedine činjenice iz biblijske istorije, a koje su se crkveno oprisutnjavale tokom različitih perioda crkvene godine. To su:
,,[Svešteno]dejstvo peći“, koje se savršavalo pred Roždestvom Hristovim u Nedelju svetih otaca ili Nedelju praotaca i izobražavalo je čudesno izbavljenje trojice jevrejskih mladića iz užarene peći;
,,[Svešteno]dejstvo u Cvetnu nedelju“, očigledno izobražavajući ulazak Gospodnji u Jerusalim na magaretu;
,,[Svešteno]dejstvo Ctrašnog suda“, koje se savršavalo u Mesopusnu nedelju, a koje je izobražavalo propoved Gospoda Isusa Hrista o Strašnom sudu, koji će nastupiti Njegovim Drugim dolaskom.
U knjizi oca Nikoljskog je veoma pažljivo sabran sav, do sada poznati, materijal koji se odnosi na istoriju tih sveštenodejstava, pri čemu je predočen i sam njihov tekst, jednim delom na osnovu staroštampanog, izuzetno retkog izdanja iz XVII veka, a drugim delom na osnovu rukopisa. Sa osobitom detaljnošću su istražena prva dva sveštenodejstva. Shodno njihovom poreklu, oba potiču iz Grčke, ali sa različitih mesta: prvo, to jest sveštenodejstvo peći, nastalo je u Konstantinopoljskoj Crkvi, gde je ono, na osnovu svedočenja Simeona Solunskog1, savršavano još u XIV veku, a drugo, što će reći sveštenodejstvo u Cvetnu nedelju je ustrojeno u Jerusalimskoj Crkvi2. Kada su tačno ova sveštenodejstva ušla u rusku bogoslužbenu praksu nije sasvim poznato, ali verovatno ne kasnije od prve polovine XVI veka. Prvi izveštaj o njihovom savršavanju u Rusiji odnosi se na 1548. godinu i sačuvan je u knjigama rashoda novgorodskog arhijerejskog doma. Osim Novgoroda, ta sveštenodejstva su savršavana u Moskvi i u nekim drugim gradovima, gde su postojale mitropolitanske ili arhiepiskopske katedre, ali ne i u svim i ne uvek. Povrh svega, ona su bila savršavana sa naročitom toržestvenošću i preciznošću upravo u Moskvi u XVII veku.
Najupečatljiviju karakternu crtu patrijaršijskog i uopšte arhijerejskog služenja u XVII veku predstavljalo je savršavanje takozvanih ,,[svešteno] dejstava“, odnosno bogoslužbenih posledovanja koja su očigledno izobražavala pojedine činjenice iz biblijske istorije, a koje su se crkveno oprisutnjavale tokom različitih perioda crkvene godine. To su:
,,[Svešteno]dejstvo peći“, koje se savršavalo pred Roždestvom Hristovim u Nedelju svetih otaca ili Nedelju praotaca i izobražavalo je čudesno izbavljenje trojice jevrejskih mladića iz užarene peći;
,,[Svešteno]dejstvo u Cvetnu nedelju“, očigledno izobražavajući ulazak Gospodnji u Jerusalim na magaretu;
,,[Svešteno]dejstvo Ctrašnog suda“, koje se savršavalo u Mesopusnu nedelju, a koje je izobražavalo propoved Gospoda Isusa Hrista o Strašnom sudu, koji će nastupiti Njegovim Drugim dolaskom.
U knjizi oca Nikoljskog je veoma pažljivo sabran sav, do sada poznati, materijal koji se odnosi na istoriju tih sveštenodejstava, pri čemu je predočen i sam njihov tekst, jednim delom na osnovu staroštampanog, izuzetno retkog izdanja iz XVII veka, a drugim delom na osnovu rukopisa. Sa osobitom detaljnošću su istražena prva dva sveštenodejstva. Shodno njihovom poreklu, oba potiču iz Grčke, ali sa različitih mesta: prvo, to jest sveštenodejstvo peći, nastalo je u Konstantinopoljskoj Crkvi, gde je ono, na osnovu svedočenja Simeona Solunskog1, savršavano još u XIV veku, a drugo, što će reći sveštenodejstvo u Cvetnu nedelju je ustrojeno u Jerusalimskoj Crkvi2. Kada su tačno ova sveštenodejstva ušla u rusku bogoslužbenu praksu nije sasvim poznato, ali verovatno ne kasnije od prve polovine XVI veka. Prvi izveštaj o njihovom savršavanju u Rusiji odnosi se na 1548. godinu i sačuvan je u knjigama rashoda novgorodskog arhijerejskog doma. Osim Novgoroda, ta sveštenodejstva su savršavana u Moskvi i u nekim drugim gradovima, gde su postojale mitropolitanske ili arhiepiskopske katedre, ali ne i u svim i ne uvek. Povrh svega, ona su bila savršavana sa naročitom toržestvenošću i preciznošću upravo u Moskvi u XVII veku.
Zbog različitih faktora koji utiču na jačinu i svetlinu ekrana, kao i zbog prilagođavanja boja tokom proizvodnje, ne možemo garantovati da će slika prikazana na našem sajtu biti u potpunosti identična predmetu u prirodnom ambijentu.
Iako ćemo se truditi da naši prikazi budu što verniji, molimo vas da imate u vidu da se boje, sjaj i drugi faktori mogu razlikovati u zavisnosti od postavki vašeg ekrana i osvetljenja prostora u kojem se nalazite. Uvek smo tu da odgovorimo na vaša pitanja i pružimo dodatne informacije o proizvodu ako vam je potrebno.
400,00 RSD
- Stanje: 3
- Šifra artikla: 7747
- Težina sa ambalažom: 500.00 gr
- Dimenzija: 21.00cm x 17.00cm x 1.00cm
- SKU: *
Pogledano: 12714