Pre svega sam pojam Crkve kao zajednice vernih koja se sastoji ne samo od živih (po ljudskom poimanju) nego i od usnulih njenih članova, kao i vera u zagrobni život, u opšte vaskrsenje mrtvih, pravedni Sud Božiji, imali su kao nužnu posledicu prinošenje molitava za „blaženi pokoj“, onih koji su u Hristu usnuli. Pri vršenju pomena i molitava za umrle, Crkva se rukovodi apostolskom zapovešću da se molimo jedan za drugoga i za sve ljude. „Molite se Bogu jedni za druge“ (Jk 5,16). Crkva se tako moli za sve svoje članove. Jer „ bilo da živimo, bilo da umiremo, Gospodnji smo“ (Rm.14,8) a pred Bogom svi su živi! Opelo je sveštenoradnja koja se vrši za one koji odlaze iz ovog privremenog života, od starine se opelo nazivalo „Ishodnim“.

Svrha opela

1 . Molba za oproštaj grehova
 Crkva u molitvama i pesmama na opelu moli Boga da oprosti grehe pokojnika i da primi njegovu dušu u Carstvo nebesko. Ove molitve se temelje na veri da je Bog milostiv i da će uslišiti molbe za pokoj duše preminulog.

2. Iskazivanje saučešća porodici
Opelo pruža utehu i podršku porodici i prijateljima preminulog. Ovom sveštenoradnjom, zajednica se okuplja kako bi podelila tugu i pružila podršku onima koji su izgubili voljenu osobu.

3. Podsećanje na prolaznost pivota
Obred opela podseća vernike na prolaznost ovozemaljskog života i na značaj pripreme za večni život. Kroz molitve i psalme, vernici se sećaju da je život na zemlji privremen i da treba težiti duhovnom životu i Carstvu nebeskom.

Delovi Opela:

Čitanje Psalama
Psalam 90 i drugi psalmi se čitaju kako bi se iskazala vera u Božju milost i zaštitu. Ovi psalmi govore o Božjoj veličini, milosti i zaštiti, te pružaju utehu prisutnima.

Liturgijske Pesme
Peva se niz liturgijskih pesama koje izražavaju veru u vaskrsenje i večni život. Ove pesme su deo bogate liturgijske tradicije i nose duboke teološke poruke o veri i nadi u vaskrsenje.

Jektenije i molitve
Sveštenik izgovara posebne molitve za pokojnika, moleći za oproštaj njegovih grehova i mir njegove duše. Jektenije su kratke molitve u kojima se Bog moli za različite potrebe, uključujući mir duše preminulog.

4. Čitanje Evanđelja
Čita se odlomak iz Evanđelja koji govori o vaskrsenju i večnom životu. Odlomak iz Evanđelja je ključan deo obreda jer podseća prisutne na Hristovo obećanje večnog života i vaskrsenja.

5. Poslednji celiv ili poljubac
Vernici prilaze kovčegu kako bi se poslednji put oprostili od pokojnika i iskazali poštovanje. Ovaj čin je izraz poštovanja i ljubavi prema preminulom, kao i prilika za oproštaj i molitvu.

6. Litija za upokojenog
Nakon opela, telo pokojnika se prenosi u litiji na groblje gde se vrši sahrana. Sahrana je poslednji čin zemaljskog života preminulog, gde se telo polaže u grob uz molitve za mir i vaskrsenje duše. Sahrana, dolazi od stare srpske reči:Sohraniti, što znači sačuvati. Sačuvati telo do njegovog vaskrsenja pri Drugom dolasku Hristovom.

Dodatni Aspekti Opela

1. Simbolika Sveće
Sveće koje se pale tokom opela simbolizuju Hristovu svetlost koja vodi dušu preminulog kroz tamu smrti do večnog života. One su simbol vere i nade u vaskrsenje.

2. Tamjan
Korišćenje tamjana tokom opela simbolizuje molitve koje se uzdižu ka nebu, a miris tamjana je simbol Božjeg prisustva i milosti.

3. Pomen i Zadušnice
Nakon opela, crkva često služi pomene i zadušnice, koji su dodatne molitve za pokoj duše preminulog. Pomeni za umrle (parastosi) se daju u 3. 9. i 40. dan posle smrti kao i na pola godine i godinu. Parstos u treći dan simvoliše trodnevni boravak Hristov u grobu, i vrši se i u čast Svete Trojice.

Deveti dan - zbog devet anđelskih činova, sa molitvom da se duša umrlog pribroji njihovim činovima.

Četrdeseti dan - u čast Vaznesenja Hristovog u 40. dan posle Vaskrsenja. Jer u četrdeseti dan posle smrti,  duša čovekova izlazi pred pravedni sud Božiji.

U Pravoslavnoj Crkvi zadušnice (zadušni dani) osvežavaju i jačaju našu svest da smo mi i naši umrli hrišćani - rođaci, jedan nedeljivi živi organizam, jedna ista živa Crkva. Naša je dužnost da se tih zadušnih dana molimo u hramovima i na pokojištima (grobljima), a isto tako i da činimo milostinju za duše umrlih, s dubokim uverenjem da će Bog primiti prinošenja za pokoj duša onih kojima su namenjena.


4.Teološki značaj opela
Opelo i molitve za upokojene izražavaju veru u vaskrsenje mrtvih i večni život kroz Hrista. Kroz ovu sveštenoradnju, crkva potvrđuje svoje učenje o duhovnom putovanju duše i potrebi za molitvama za pokojnika. Takođe, opelo pruža utehu vernicima, podsećajući ih da smrt nije kraj, već prelazak u novi život u Hristu.
 
5. Pojmovi vezani za naše upokojene
PREMINUTI - znači preći iz ovog privremenog života u onaj drugi, večni.
ZADUŠNICE - (za dušu) - dan posvećen umrlima, kada se čine molitve i daje milostinja za duše pokojnika.
POKOJ - znači večni mir, kaže se: pokojna mu duša bila, odn. Večni mir duši njegovoj.
PARASTOS - (grčki:  parastasis - što znači posredništvo, zastupništvo - jer se u ovoj službi Crkva molitvama zauzima, posreduje, zastupa i moli pred Bogom za umrlog.
PANIHIDA - ( panihis - pan = sav, ceo; niks = noć; ado= pevam) - panihida je u početku bila svenoćno bogosluženje, a kasnije je postala služba za umrle.)
DAĆA - (Od glagola dati - daje se; ili se u nekim krajevima naziva mrtveno ili podušje) - narodni izrazi za parastos. Daća - daje se - u spomen pokojniku ona hrana koja se iznosi na grob.

Srećko Zečević, protojerej