Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos Vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. U toku Vaskrsa, hrišćani se pozdravljaju rečima: HRISTOS VASKRSE! VAISTINU(ZAISTA)  VASKRSE!

Da li je ispravno reći Vaskrs ili Uskrs ?

U teološkim krugovima sve češće se izraz Vaskrs zamenjuje sa Uskrs. I zato se postavlja pitanje šta je ispravnije?

O ovome Sveti arhijerejski sabor  i sinod SPC nije dao zvaničan stav. U narodu je odomaćen izraz Uskrs, mada svi patrijarsi svoju poslanicu naslovljavaju sa Vaskršnja poslanica. Vaskrsenje je više pravoslavan izraz. Ipak je bolje reći Vaskrsenje, mada ne treba mnogo kritikovati ni one koji koriste Uskrs.

Za početak, lingvistički, ispravno je i jedno i drugo! “Vaskrs” je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine 18. veka, upotrebljavao u Srbiji.

“Voskresenije” je ruskoslovenski oblik i reč je o  staroslovenskom jeziku ruske redakcije, koji je danas jezik Srpske crkve. Naime, srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik, Srbi su sredinom 18. veka, zamenili ruskim crkvenim jezikom, tzv. ruskoslovenskim. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način – sa “o” u prvom slogu, pa se tako kaže - Voskresenije, voskresnuti, voskrese.

Kako Srbi nisu zaboravili ni svoj stari naziv za ovaj praznik u opticaju je ostalo i “Vaskrs” i “Voskresenije”.

Pravilno je reći i “Uskrs”! Ova reč “Uskrs” pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o autentičnom izrazu koji je u neka davna vremena nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.

Ova reč je, kao i mnoge druge u našem jeziku, prilikom poslednje velike reforme jezika, dobila je svoj uprošćeni oblik u narodnom, to jest govornom jeziku. Međutim, zbog značaja ovog Praznika nad praznicima, zbog konstantne upotrebe bogoslužbenih knjiga na crkvenoslovenskom jeziku, u crkvenoj upotrebi se održao i zvanično se koristi oblik sa prefiksom VA-skrs, kao i u izvedenicama VA-skrsenje, VA-skrsao... U crkvenom kalendaru piše, VA-skrsenje Gospoda Isusa Hrista - VASKRS.

Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom, tj. srpskoslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom, VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su: VA-znesenje, VA-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs.

Nema, dakle, govora o tome da su neki nazivi ovog praznika “hrvatski”, a drugi “srpski”. Postoji samo “Uskrs” (srpski narodni izraz), “Vaskrs” (srpskoslovenski književni i crkveni oblik) i “Voskresenije” (ruskoslovenski oblik i današnji srpsko-crkveni izraz). (Ivan Neđić, profesor pripravnik u Bogosloviji Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima)


Zašto se sveti voda za Vaskrs?

Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred Vaskrs sveštenik osvećuje vodu u domovima svojih parohijana. Za osvećenje vodice treba pripremiti sledeće: jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu, briket, tamjan i spisak ukućana u kući.

Voda je materija kojom se sve čisti, a koja ne potrebuje nikakvog čišćenja. Otuda u našem narodu poslovica: da voda sve opere, osim crna obraza. Crn obraz je prljava i nečista savest, koja se zaprljala raznim gresima i rđavim delima. Ali, čovek ima potrebu da opere i taj crni obraz. Upravo tome služi osvećena voda, pošto prirodna voda ne može to učiniti. Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za: isceljenje duše i tela (leči od telesnih i duševnih bolesti). Služi za odagnanje vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Osvećenjem vode priziva se blagodat Svetog Duha na dom i moli se za pomoć Božiju za napredak doma, zdravlje ukućana.

Voda koja se osveti pred Vaskrs, koristi se tako što svako od ukućana može malo da popije od te vode. Od ostatka vode, na Veliki Petak, farbaju se jaja (voda se sipa u posudu u kojoj se kuvaju jaja). Ako vode još ostane, ona se može iskoristiti za hranu koja se sprema za Vaskršnji ručak.  

Zašto se farbaju jaja za Vaskrs?  

Jaja se farbaju jer to ima svoju simboliku. Ništa nije slučajno u hrišćanstvu, sve ima svoj smisao. Jaje je simbol vaskrsenja. Kao što pile svojim silama razbija ljusku jajeta i izlazi u život, tako i Hristos svojim Bogočovečanskim silama razbija grobnu ploču i Vaskrsava iz mrtvih. Jaja se farbaju raznim bojama, ali, crvena boja je osnovna, ona simbolizuje krv Hristovu kojom je Hristos ljude oslobodio od greha.

Otkuda jaje da koristimo? Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj, kada je sveta Marija Magdalina - Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog Golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila rimskog cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: Hristos Vaskrse! Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i Crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju. Od tada se hrišćani darivaju za Vaskršnje dane jajima.

Ako je hristos vaskrsenjem pobedio smrt zašto mi i danas umiremo?
    
Tačno, Hristos je pobedio smrt, ali mi umiremo i danas pređašnjom smrću, ali ne ostajemo u smrti. A to ne znači umreti.  Prava, istinska smrt, bi bila kada onaj koji je umro nema šanse da se vrati u život, a ako će onaj koji je umro posle smrti oživeti i pri tom živeti boljim životom, onda to nije smrt nego spasenje. Upravo nam je Hristos svojim Vaskrsenjem pokazao da ćemo i mi vaskrsnuti kao što je i on pre dve hiljade godina vaskrsao. U tome je pobeda smrti. Hristos nije filosofirao o pobedi smrti, nego je to delima pokazao, sam je Vaskrsao iz mrtvih i pobedio smrt, i nama pokazao da ćemo i mi vaskrsnuti.  

Na ikonama Hristos se slika u dve haljine!

Jedna je crvena, druga plava. Crvena simbolizuje Božansku prirodu a plava čovečansku prirodu.

VELIKI PETAK -  je dan  kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima, popodne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici ljube, celivaju,  sve do Vaskrsa. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle ljubljenja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.