Upravljanje negativnim emocijama - Dmitrij Semenik

Neko je jednom rekao da svi ljudi stalno nešto osećaju, a razmišljaju tek povremeno. Drugim rečima, naš unutrašnji život se sastoji uglavnom od emocija. I što je više onih negativnih, to smo manje srećni. Veoma je rasprostranjena zabluda da su sve emocije prirodne i da se sa njima ništa ne može učiniti. Upravo u toj zabludi se krije tajna nesreće mnogih ljudi.

Srećni ljudi su oni koji su naučili da upravljaju svojim emocijama, a pre svega da prevazilaze negativne. Mislim da su knjige poput ove retke: nije velika obimom, a sadrži mnoštvo korisnih i praktičnih informacija.

Ova knjiga će vam pomoći da shvatite zašto se kod vas javljaju negativne emocije i, ako imate želju, naučićete da upravljate njima. Uz malo prakse, vaše unutrašnje stanje, a s njim i vaš život, počeće da se menjaju na bolje.

DA LI SU NEGATIVNE EMOCIJE PRIRODNE?

Za nekoga je ovo loša vest, za nekoga dobra, dok će za nekoga biti očigledno: negativna osećanja nisu čovekova prirodna reakcija na negativne okolnosti – ona se javljaju samo u slučaju njegovog određenog unutrašnjeg nesavršenstva.

Kod „idealnog“ čoveka, u istim okolnostima, negativna osećanja se ili uopšte ne javljaju ili brzo prolaze.

Naravno, ne radi se o tome da „idealnog“ čoveka uopšte ne dotiču nikakvi tužni događaji. Smrt bliske osobe, razvod, bilo koja druga ozbiljna drama i kod „savršenog“ čoveka provociraju jaka, negativna osećanja. (Na njima se, međutim, savršeni čovek ne zadržava preterano mnogo.) To je normalno. Ali, to su posebni slučajevi čije rešavanje zahteva veći trud, koji mi obično nazivamo „prevazilaženje krize“. Osim toga, u prvoj etapi krize, što čovek slobodnije izražava svoje emocije, to će ih se brže osloboditi i uglavnom će uspešnije prevazići krizu.

Ovde razmatramo svakodnevne situacije koje se često javljaju. Ako u takvim situacijama smatramo da su naše emocije, na bilo koji način, nezavisne od naše ličnosti, to znači da svu odgovornost za svoja osećanja „skidamo sa sebe“ i prebacujemo na druge ljude i okolnosti. Ujedno, time gubimo i mogućnost da nekako utičemo na sebe.

Zato, ako vam je loše, uzrok, pre svega, potražite u sebi. Da, drugi ljudi takođe nisu savršeni. Postoje i oni koji su svesno zli, a, s druge strane, svet nije „dečja kolevka“. Na one koji nas okružuju ne možemo da utičemo, ali na sebe možemo. Pritom, možemo da utičemo u toj meri da se gotovo u potpunosti oslobodimo negativnih osećanja.

Dmitrij Semenik, pravoslavni psiholog, rođen je 1967. godine. Završio tehnički fakultet (MIRЭA) i fakultet za psihologiju (MIP) u Moskvi. Radio kao novinar, u marketingu, bio rukovodilac trgovinskih kompanija. Preživevši krizu rastanka, 2006. godine je osnovao sajt „Preživeti rastanak“, iz kojeg se razvila grupa sajtova duhovne i psihološke pomoći u teškim kriznim situacijama. 2013. godine je pokrenuo inovacioni psihološki onlajn-projekat „Distanciona škola ljubavi“. Oženjen je i otac je troje dece.

Šta je to PRAVOSLAVNA PSIHOLOGIJA i PRAVOSLAVNI PSIHOLOG

Pravoslavna psihologija se danas nalazi na samom začetku svog formiranja. U knjigama, koje su do sada štampane pod oznakom pravoslavna psihologija, psiholozi pravoslavne orijentacije pokušavaju da ustanove vezu između crkvenih pojmova o duhovnom životu u odnosu na stav psihologije.

Pravoslavni psiholog je naprosto psiholog pravoslavnog veroispovedanja, koji u različitoj meri koristi duhovno bogatstvo pravoslavlja radi korekcije čovekovog pogleda na svet. To, u mnogim slučajevima, ne samo da obezbeđuje brzo i potpuno izbavljenje od problema, već čini čoveka neuporedivo zdravijim i stabilnijim u raznim životnim situacijama.

Povez: Mek
Strana: 124