Ko slavi slavu njemu i pomaže

Krsna slava je izraz svetosavske duhovnosti, onoga što je Sveti vladika Nikolaj zvao „pravoslavljem srbskog stila i iskustva“. Ali, svetosavlje je, pre svega i iznad svega, hrišćanska vera koja je našla svo) običajni izraz u našem narodu. Profesor Bogoslovskog fakulteta SPC, Teodor Titov, Rus, koji je u časopisu „Svetosavlje“ 1934. napisao prvi programski članak na ovu temu, zabeležio je, između ostalog, i sledeće: Svečovečanska Savina ideologija nije bila nikako panslovenski filetizam. Sveti Sava je bio oduševljeni panpravoslavac. Više godina svog prosvetiteljskog rada u Srbiji proveo je u putovanjima za Grčku, Svetu Zemlju, Egipat i Bugarsku. Glavni je cilj ovih putovanja bio čuvanje,snaženje i održavanje najbližih odnosa i po mogućnosti čak jedinstva između različitih pomesnih Pravoslavnih Crkava/... / Samo i jedino svetosavlje je moglo da spase i očuva srpsko pleme za vreme njegovog mnogovekovnog ropstva, koje je došlo kao posledica kosovske katastrofe. To znači svetosavlje nije etnofiletizam, nego samosvojni izraz svečovečanske suštine hrišćanstva. Čuveni srbski filosof i teolog, dr Dimitrije Najdanović, koji je takođe mnogo uradio na tumačenju svetosavlja, veli: „Naša Crkva ispoveda jednu,svetu,sabornu i apostolsku Crkvu. Nikad nikome nije palo na pamet da ispoveda nekakvu „svetosavsku Crkvu./... / Nijedan Srbin nije od pamtiveka do danas venčan u ime Svetoga Save nego Svete Trojice. Niti pričešćen presvetim i prečistim telom Svetoga Save, nego Gospoda i Spasa Isusa Hrista. Jednom reči, nijedna Sveta Tajna nije obavljena u ime Svetoga Save /... / Najmanje je Svetome Savi padalo na um „svetosavlje“. On je bio vasceo pravoslavac prevashodno svetogorskog pravoslavlja”.

Strana: 386
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica