Vavedenje Presvete Bogorodice

Vavedenje Presvete Bogorodice je jedan od dvanaest velikih praznika u Pravoslavnoj Crkvi, koji se slavi 4. decembra po gregorijanskom kalendaru. Praznik obeležava događaj kada su roditelji Presvete Bogorodice, Joakim i Ana, doveli svoju trogodišnju ćerku u Jerusalimski hram da bi ispunili zavet i posvetili je Bogu. Prema predanju, Presveta Bogorodica je tada uvedena u Svetinju nad Svetinjama, što je bilo čudesno jer je to mesto bilo dostupno samo prvosvešteniku jednom godišnje. Ona je u hramu ostala do svoje 12. godine, pripremajući se za svoju buduću misiju kao Majka Božija.

Ovaj praznik simbolizuje ulazak čovečanstva u zavet sa Bogom i pripremu za dolazak Spasitelja. Presveta Bogorodica se slavi kao živi hram Božiji, kroz koji je Gospod postao čovek. Vavedenje pada u vreme Božićnog posta, ali se na ovaj dan dozvoljava upotreba ribe, vina i ulja, osim ako je u pitanju sreda ili petak. U srpskoj tradiciji, ovaj praznik mnoge porodice slave kao krsnu slavu, a žene posebno odlaze u crkvu da se pomole za zdravlje i blagostanje svoje porodice.

Vavedenje nas podseća na značaj duhovnog života, posvećenosti Bogu i pripreme za spasenje. Kroz lik Presvete Bogorodice, ovaj praznik ističe važnost povezanosti čoveka i Boga u planu spasenja sveta.