5. novembar (23. novembar)
Sveti Jakov beše sin pravednog Josifa, obručnika Prečiste Djeve. Od mladosti svoje on zavole strog život: nikada nije jeo masti ni zejtina, niti upotrebljavao razna jela; živeo je samo o hlebu i vodi; takođe nikada nije pio ni vina ni drugo kakvo piće; u kupatilo nije odlazio; jednom rečju: odbacivao je sve što telu pričinjava zadovoljstvo; stalno je na telu svom nosio oštru vlasenicu; sve je noći provodio u molitvi, vrlo malo odmarajući sebe snom; od čestog metanisanja njemu se koža na kolenima stvrdnu kao u kamile; do kraja života svog bio je devstvenik.
O tome pak zašto se apostol Jakov naziva bratom Gospodnjim, bratom Božjim, postoji ovakvo predanje. Kada otac njegov Josif deljaše deci svoju zemlju od svoje prve žene, on htede da jedan deo dodeli i Gospodu Isusu, sinu Presvete Djeve Marije, koji tada još beše malo dete, ali se svi sinovi Josifovi usprotiviše tome, jedini Ga Jakov uze na svoj deo kao sunaslednika. Zbog toga se i stade nazivati bratom Gospodnjim. A postoji još jedan razlog tome. Kada se Gospod Isus Hristos ovaploti, i Prečista Djeva Bogorodica bežaše s NJim u Egipat, tada i Jakov bežaše zajedno s njima, kao saputnik Prečistoj Bogorodici i svetome Josifu, ocu svome.
