Sin Jonin i brat Petrov, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju. Najpre je bio učenikom sv. Jovana Krstitelja, no kada sv. Jovan ukaza prstom na Gospoda Isusa govoreći: gle, jagnje Božje! (Jov. 1, 36), tada sv. Andreja ostavi svoga prvoga učitelja i pođe za Isusom. Po tom Andreja privede svoga brata Petra ka Gospodu. Po silasku Sv. Duha pade u deo ovome prvom apostolu Hristovom, sv. Andreji, da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, po tom u zemljama Dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog Mora, i najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde i postrada. U Vizantiji postavi prvoga episkopa u licu sv. Stahija; u Kijevu pobode krst na visini i proreče sjajnu hrišćansku budućnost narodu ruskom; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu prevede mnoštvo naroda u veru, i postavi im episkope i sveštenike. U gradu Patrasu učini mnoga čudesa imenom Hristovim i zadobi mnoge za Gospoda, među kojima behu brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat razjaren zbog toga stavi Andreju svetoga na muke, a potom raspe na krstu. Dokle god beše živ na krstu apostol Hristov govoraše korisne pouke hrišćanima, koji se behu sabrali oko krsta njegova. Htede ga narod skinuti s krsta, no on se opre tome. Najzad se apostol poče moliti Bogu, i pri tom neka neobična svetlost obasja ga celog. To svetlosno obasjanje trajaše pola sata, i kada ono iščeze apostol predade svoju svetu dušu Bogu. Tako skonča svoj zemni vek prvozvani apostol, koji prvi od 12 velikih apostola pozna Gospoda i pođe za Njim. Postrada sv. Andreja za svoga Gospoda 62. god. Mošti njegove behu prenete u Carigrad. Docnije glava mu je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.
Praznuje se 13. decembar (30. novembar)