11. novembar (29. novembar)
Blaženi Avramije beše sin pobožnih roditelja. Od rane mladosti svoje on s ljubavlju posećivaše crkvu i s radošću slušaše reč Božiju i poučavaše se u njoj. Voleći ga veoma, roditelji ga terahu da stupi. u brak. Ali on spočetka odbijaše; no zatim, na neprekidno i silno navaljivanje njihovo on ih, i protiv volje svoje, posluša. Međutim, u sedmi dan posle svadbe, kada Avramije seđaše sa nevestom svojom u ložnici, iznenada sinu kao svetlost blagodat Božja u srcu njegovom, i on, nikome ne rekavši ništa, tajno napusti kuću svoju. Rukovođen Bogom, on iziđe iz grada i na dva potrkališta daljine obrete praznu kućicu, nastani se u njoj radosna srca, i prionuvši svome spasenju slavljaše Boga. Međutim roditelji njegovi sa srodnicima silno tugovahu za njim i tražahu ga svuda. I po isteku sedamdeset dana oni ga nađoše u keliji gde se moli Bogu, i veoma se začudiše. A blaženi im reče: He čudite se, nego proslavite čovekoljupca Boga koji me izbavi od ništavnog sveta; i molite Gospoda za mene, da do kraja nosim blagi jaram kojega me On udostoji; i ostavite me da iz ljubavi k Bogu živim ovde u molitvenom samovanju i tihovanju i naviknem tvoriti svetu volju NJegovu.
Praznije se 11. novembar (29. oktobar)