Leptir na testiji Kosare Pavlović - Boško Protić

Suzom razgaljena „Testija Kosare Pavlović“

Bez Kosare Pavlović, ne bi bilo ni Jerotija Pavlovića čiji se „Leptir na bajonetu“, tema prethodnog romana Boška Protića, preselio na testiju njegove žene Kosare.

Tamo, odakle počinju čekanja, nastaje priča o njoj – potčinjenoj, nevidljivoj, skoro bezimenoj srpskoj ženi bez čije bi mudrosti i hrabrosti, dobrote i ljubavi, vernosti i požrtvovanosti, moralnosti i osećajnosti, bilo mnogo manje muškog junaštva, snage i ponosa – u životu i književnosti.

Složena u prividnoj jednostavnosti, Kosara je metafora ženske veličine u svakom pogledu: čvrsta u svojim uverenjima i stavovima (Mora da se zna i za sram i za stid. Mora da se zna i šta se ne može. ne sme!), trpeljiva (Neka, istrpeću. Moraće da svane. Jednom…), postojana u nevolji (rado bih se ja izmakla i smuljila ustranu, al nema ko da prihvati rudu…), koja jasno razlikuje obavezu stvarnosti od pustih snova (Džabe. Znam šta moram, a to nikad ne bѝ složno sa onim što želim. Nikad.) I samo ponekad sebi dopusti luksuz žala za nedoživljenim (naričem nad Kosarom koja se životu istija nadala a u borbu pala ljutu i nigde da se zakloni…)

Pod naletom velikih istorijskih događaja, ona se odriče ličnih potreba (…šta će meni da toliko znam? Strah me samo da ne poludim od ovoliko stvari u glavi, svaka me odvaja od onog što treba da budem: majka i žena), ljubavi (…Tražite tu ljubav na silu i gde je nema. Slab je ona oslonac za život. ti što se kunu da ljube, prvi izdaju.), nalazeći uporište i spokoj u svojoj porodici (E, da je sreće, pa da sad Jerotije bude ovde. Da me svaka bojazan prođe, pa da kad bude ovakva noć, sednem i gledam u nebo i kažem sebi: „ti si srećna žena, Kosara!“)

Broj strana: 189
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2019.