Jevanđelje (grč. εύαγγέλιον – blaga, radosna vest), blaga i radosna vest ο spasenju čoveka kroz Isusa Hrista, obećano „semenu ženinom“ (Post 3,15), zbog čega se to mesto u Bibliji naziva „protojevanđelje“ – prvo Jevanđelje, na osnovu proročanstva (Is 61,1), za koje je Hristos rekao da se ispunilo na njemu (Mt 11,5; Lk 4,18). U smisao reči Jevanđelje ulazi sav bogati sadržaj obećanja ο svespasavajućoj Božanskoj blagodati u Hristu (Dap 20,24; Rm 1,1-2; Lk 1,15) i blagovest ο Carstvu Božijem (Lk 6,16, Mt 4,23; 9,35). Hristos je centar blagovesti, i usled toga njegova ličnost i Jevanđelje nikada se ne mogu odvojiti (Mk 8,35; 10,29). Kada Sv. Pavle govori da on propoveda Jevanđelje Hristovo, to znači da on propoveda ono Jevanđelje koje je propovedao Hristos. Izraz „jevanđelje“, koji je prvobitno označavao blagu vest ο Isusu Hristu, tokom vremena je počeo da se shvata kao pripovest ο Njegovom zemaljskom životu (Mk 1,1). Zato se često govori ο četiri Jevanđelja kao ο različitim zbornicima, u kojima se pripoveda ο životu i delima Spasitelja na zemlji. S obzirom na to da su ove kanonske knjige bogonadahnute, a sadržaj im je u celini vezan za život i rad jedne ličnosti – Isusa Hrista, Jevanđelja nose oznake po onima koji su ih napisali, npr. Jevanđelje po Mateju (a ne od Mateja) i dr.; ono je od Boga, a po Matejevom kazivanju, zapisivanju.
