Sveti Kozma i Damjan su bili vračevi (lekari), besrebrenici i čudotvorci. Ova dvojica svetitelja behu rođena braća,rodom iz Rima, kao deca kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani. Imađahu veliku blagodat od Boga, da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke, i to obično polaganjem ruku.Zasvoj trud nisu tražili nikakve nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Hrista Gospoda. Nasledivši veliko imanje, oni su ga milostivo razdavali bednim i nevoljnim. U to vreme carovaše u Rimu car Karin. Pred njega dovedu gonitelji hrišćanstva ovu svetu braću, okovanu u lance. Posle dugog ispitivanja car im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. No Kozma i Damjan ne samo ne poslušaše cara nego ga još savetovahu da on odstupi od mrtvih idola i da prizna jedinoga istinitoga Boga. „Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne bi imalikome klanjati." Posle čuda učinjenoga nad samim carem, - jer ga čudesno isceliše od teškog neduga - car i sam izjavi svoju veru u Hrista i otpusti braću svetu s mirom. I oni produžiše slaviti Hrista Boga i isceljivati bolne, i behu sami od naroda proslavljani na sve strane. Pozavidi im na slavi neki lekar, negdašnji učitelj njihov, i pod izgovorom da beru lekovite trave izvede ih u planinu i pobi kamenjem. Česno postradaše za veru Hristovu 284 god. Njihov spomen posta trajan u crkvi na zemlji, a njihove duše preseliše se u carstvo Gospoda, da večno žive u slavi i radosti. Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, slave se dva puta godišnje - 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove.
Praznuje se 14. novembar (1. novembar)
