Veronauka u kući

Najbolje bi bilo da čovek nikada nije postavio pitanje: ima li Boga? Bez toga pitanja mogao je da sačuva svoj prirodni položaj u odnosu prema svetu i Bogu. Ovako, kada ga je već postavio, upustio se u mučno traganje za nekakvom istinom koju bi hteo da poseduje, isto onako kao što poseduje svoj stan, svoj vrt, svoj automobil itd. Kako to nikad nije bilo moguće, niti će biti, čovek je sve šire i šire otvarao vrata sumnji u sve ono što lično nije mogao da stavi pod opit. Tako je došlo do pomućenih predstava o Bogu, svetu, svesti, moralu itd., što je izazvalo kolebljiv stav prema svemu što pretpostavlja duhovnost i moralnu opredeljenost. Time je uobražen čovek zamislio gorde utakmice sa Bogom. Pošto je već zamislio svet bez Boga, odmah je pokušao da postavi sebe na Njegovo mesto, što je Dostojevski izrazio poznatom izrekom: „Ako Boga nema, onda sam ja Bog”. Iz takve tvrdnje je sledovalo ubeđenje da je čovek slobodan u svemu što radi, jer je sebe oslobodio apsolutnog Sudije. No, i to je jedna od opojnih čovekovih samoobmana, jer je nemoguće zamisliti neograničenost slobode po ljudskoj meri i prirodi. Jedna neograničena sloboda bi atakovala na drugu neograničenu slobodu, pa bi došlo do neviđenog obračuna i samouništenja. Neograničenu slobodu je moguće razvijati samo u apsolutnom dobru.