Veliki post - Aleksandar Šmeman

Ovo izdanje po prvi put doposi redigovan tekst više puta objavljivanog prevoda ovog klasičnog dela savremenog pra-voslavnog bogoslovlja. Prilikom redakture, tekst prevoda js dstaljno upoređen sa engleskim izvornikom i saobražen originalnom tekstu. Ispravljen je znatan broj materijalnih grešaka.

Sa blagoslovom NJegovog preosveštenstva Eniskopa šumadijskog G. Jovana

Kragujevac 2020. god.

VELIKI POST - PUT KA VASKRSU

Veliki post kakav danas poznajemo plod je dugog i izuzetno komilikovanog istorijskog razvoja, čiji svi aspekti nisu dovoljno proučeni. Na mnoga pitanja još nije dat odgovor i predstoji da se uradi još mnogo posla, i to ne samo u pogledu sporednih detalja. Dajemo kratak rezime osnovnih podataka.

Ustanovljeno je da je sredinom drugog veka Crkva poznavala samo jedan kratak post uoči godišnje proslave Vaskrsa, ali i taj post je različito držan u različitim oblastima. Sv. Irinej Lionski, govoreći o raspravama o Pashi, piše da se raspravlja „ne samo o danu, nego i o načinu posta. Neki misle da treba da poste jedan dan, drugi dva, neki čak i više. Neki računaju svoj dan četrdeset sati, dan i noć. Ove razlike u načinu držanja posta nisu nastale u naše vreme, već mnogo ranije, još u vreme naših prethodnika“ (citirano po: Jevsevije, Crkvena astorija, 5, 24, 12; up. takođe: Ipolit Rimski, Apostopsko predanje 2, 20, 2-9; 21, 1-5; Tertulijan, O krštenju, 19). Vek docnije imamo podatke da je post pred Vaskrs produžen, barem u nekim oblastima, na nedelju dana („Strasna sedmica" po našoj terminologiji). Tako, u Apostolskoj didaskačiji čitamo: „... stoga treba da postiš u dane Pashe od drugog dana sedmice (tj. od nonedeljka) i živećeš samo na hlebu, soli i vodi do devetog časa, i to do petog dana (tj. četvrtka)... Ali, u petak i subotu posti potpuno i ništa nemoj da okusiš“ (izd. K. N. Soppopu, 1929, sgr. 189). Zatim, „nažalost, sledi praznina od oko tri četvrtine stoleća...