Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Praznik "Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja"  proslavlja se 11. septembra.  Praznik se obeležava u sećanje na tragičnu smrt Svetog Jovana Krstitelja. Prema biblijskom predanju, Jovana je pogubio kralj Irod Antipa, sin Iroda Idumejca, za vreme kojeg je rođen Gospod Hristos. Ovaj Irod Antipa se oženio (drugi brak) Irodijadom, ženom svog brata Iroda Filipa. Zbog tog nemoralnog čina Sveti Jovan ga je bez straha izobličavao pred svima. Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina ćerka Saloma, pošto je prethodno ugodila Irodu svojom igrom, svojim plesom, a po nagovoru svoje zle majke, tražila je od Iroda i dobila glavu Svetog Jovana. Irodijada je zakopala glavu Svetog Jovana u okolini svog dvorca, a učenici Jovanovi telo Svetog Jovana sahranili su u gradu Sevastiji, nekada stari grad Samarija u Palestini, današnji Izrael. Ovaj dan simbolizuje borbu protiv greha, nepravednosti i strasti, i smatra se danom pokajanja i molitve, pozivajući vernike da se podsete na moralne vrline Svetog Jovana Krstitelja.

Na ovaj dan se strogo posti, bez upotrebe ulja, kao znak poštovanja i sećanja na mučeništvo Svetog Jovana. U crkvama se služe liturgije i molitve koje podsećaju vernike na značaj Svetog Jovana i njegovog svedočenja za istinu. Čitaju se delovi Jevanđelja koji opisuju događaje vezane za smrt Svetog Jovana Krstitelja.

Sveti Jovan Krstitelj je simbol hrabrosti i spremnosti da se suoči sa nepravdom, čak i po cenu života. Praznik podseća vernike na važnost moralne čistote i pokajanja, inspirisani Jovanovim životom i njegovom posvećenošću Bogu. "Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja" je dan dubokog religijskog značaja, koji podseća vernike na važnost istine, pravde i moralnih vrednosti, kao i na snagu vere i pokajanja.