Svetogorci obezboženom svetu

Dok svet koji u zlu leži i samom sebi priprema uništenje u talasima očaja i besmisla, tražeći od Svete Gore da se pretvori u turističku atrakciju i iščezne sa obzorja istorije, dotle svetogorski monasi svetu nude svoju ljubav i žrtvu, bol i podvig, kao iscelenje i očišćenje od svake laži i smrti. Tome je dokaz i ova knjiga pisana ognjenim prstom Duha Svetoga Koji je ispisao i Mojsijeve tablice na Sinaju i ocenio Apostole na dan Pedesetnice.
Savremeni atonski Starci obraćaju se čoveku 21. veka, slomljenog od egoizma i rastrgnutosti između materijalnog i prolaznog i onoga što je večno u njemu. Ako je tačno da je duša ono što boli kad je celo telo zdravo, i ako od proroka Isaije znamo da Hristos bio bolnik i vičan bolestima (Is. 53, 3), onda je ovo knjiga o bolu koji može da postane izvor neprolazne radosti Vaskrsenja, samo ako se pretvori u nošenje krsta do pobede.

Današnji čovek je umoran od pouka koje nikoga ne poučavaju i narcisoidnog bogoslovlja pretvorenog u sredstvo za sticanje akademskih titula. Treba mu neko ko će ga ne samo naučiti, nego i slušati, pa i ćutati, ako treba s njim. Jer, posle zala 20. veka, posle Aušvica i Gulaga, u vreme kloniranja i genetski modifikovane hrane, kada, kako bi rekao Franc Kafka, svi brodovi plove pod tuđim i lažnim zastavama, istina je ponajviše u ćutanju ali ne u autističnom ćutanju uvređenog egocentrika, nego u plodnoj tišini ljubavi za koju nema neprijatelja. Svi starci svetogorski koji u ovoj knjizi govore ispunjeni su takvom ljubavlju i brigom za svet koji, sazdan ni iz čega, bez Boga tone u ledeni bezdan ništavila.

U knjizi se nalaze pouke i saveti Svetogorskih staraca: monah Mojsije Svetogorac, starac Josif, Jeromonah Hristodul Svetogorac…

Povez: Tvrd
Strana: 492