Srbija i Vatikan 1804-1918 – Dr Ljubomir Durković-Jakšić

“Grozni su odnošaji među nama i Vatikanom, krvlju su napisani oni listovi naše povjesti, i mi ih moramo držati vovijek, otvorene pred očima svojeg naroda, da ga krivi proroci ne prevare i ne uvedu u nove napasti, u nesreće gore”, pisao je 1881. rimokatolički sveštenike Ljudevit Vuličević biskupu Štrosmajeru.

“Srećna vakta za one koji obraza nemaju” često je govorio mitropolit skopski Josif posle drugog svetskog rata.

“Oni što hoće da što pre zaborave spremni su da ponove”, zapisane su reči u logoru u Dahau.

Kada je Srbija, na matičnoj zemlji srpskog naroda, vaskrsla početkom XIX veka bila je najpravoslavnija zemlja u svetu, i u njenom oslobođenju nije učestvovao ni jedan jedini rimokatolik. Međutim, posle su počeli dolaziti strani radnici, među kojima su bili i rimokatoličke veroispovesti. Vaskrska Srbija, bez obzira na veru i narodnost, primila ih je i prema radu i vladanju odobravala im poslove. Često im je poveravala najodgovornije i najpoverljivije položaje u zemlji …