Slobodni od genoma - Mitropolit Nikolas Hadžinikolau

Srpskom izdanju knjige „Slobodni od genoma" Mitropolita Mesogijskog i Lavreotskog Nikolaosa (Hadžinikolaua)

U jednom slučajnom ali veoma blagoslovenom susretu pre nekoliko godina, dva meni veoma draga prijatenja iz Srbije, jedan lekar sa velikom ljubavlju prema teologiji i drugti bogoslov sveštenik sa velikim entuzijazmom za njenu primenu V me dicini i biologiji, predložili su mi da na srpski jezik prevedu knjigu mojih bioetičkih razmišljanja koja je u Grčkoj izdata pod nazivom „Slobodni od genoma". U svojoj seštini ova knjiga predstavlja savremenu pravoslavnu antropologiju.

Njihov predlog za prevođenje sam zaboravio. Međutim. U sećanju sam zadržao njihovu žeđ za istinom i interesovanje za izazove savremene biomedicinske revolucije, i pored toga što je udaljenost ovog događaja pretila da u mome srcu izbledi utisak ovog našeg susreta. Po svemu sudeći ni oni mene NISU zaboravili, niti su ovu svoju želju zanemarili.

Međutim, za mene sasvim iznenađujuće i neočekivano, pre nekoliko dana, primio sam od oca Dragana Popovića poruku o završetku prevođenja pomenute knjige i želji za njeno konačno izdavanje. Ne znam kako i čime je bio podstaknut, ali konačno je on podneo svu težinu, bez ikakve sumnje, velikih poteškoća i mukotrpnih napora njenog prevođenja, i pored toga pggo se nikada nismo lično susreli. U svakom slučaju, zaista bih želeo puno da mu se zahvalim za njegov trud, marljivosg i ukazano poverenje. Takođe, želeo bih da izrazim svoju zahvalnost i dr Lanilu Nikoliću za inicijativu u posredovanju.

U zaključku bih želeo da izrazim velikt zahvalnost lreosvećenom Episkopu šumadijskom GOSPODINU Jovanu sa čijim se blagoslovom objavljuje knjiga, što joj daje pečat i garanciju Crkve, kao i ljudima iz izdavačke kuće Kalenić, koji su preuzeli odgovornost, brigu i teret za njeno izdavanje. Sasvim sam siguran da se u senci ovog izdanja nalaze skriveni i neki drugi za koje ja ne znam, međutim, svakako je njihov doprinos konačanom rezultatu važan. Za njih ništa ne ostaje osim da poželim da njihov doprinos „koji je tajan" bude nagrađen od Gospoda javno".

Ova knjiga nema za cilj da prenese naučna saznanja i filo zofske informacije. Zbog toga, iako su neki od tekstova pisa ni pre deset i više godina, nismo želeli da ih usklađujemo i prilagođavamo aktuelnim dešavanjima. Sasvim je sigurno da njihova etička problematizovanja neće uticati na razvoj nauke. Ovi tekstovi su pisani za veru, ne za znanje; za srce, ne za razum. Oni žele da pokažu da novi lažni bog tehnološke revolucije u oblasti biomedicinskih nauka, neće unišiti ikonu ličnosti istinitog Boga u našim dušama, kao i to da čovek ne mora da postane bog potiskivanjem Boga sa njegovog prestola, već da može da postane nalik Njemu izbacivanjem ega iz sebe samog. Priznavanje Boga predstavlja najbolje priznavanje čoveka, dok arogancija u odnosu prema Njemu predstavlja čovekovo uništenje. Ovo drugo zahtevaju neki arogantni naučni ci kao i marketing naše nepromišljene epohe, dok ono prvo ostvaruje čist i iskren zahtev za naučnom istinom i potvrđuje dugovremena reč pravoslavne teologije.

Na kraju krajeva, uspeh nauke se ne određuje širinom znanja niti ludilom primena njenih dostignuća. Njena slava ograni čava se etosom njenih istraživanja i promišljenošću njenih mogućnosti.
Nadam se da će ova knjiga doprineti oblikovanju „uma Hri stovog" kod svojih čitalaca, kao i da će dati radost i nadu bogoslovima, a svetlost naučnicima u Srbiji.