Sveti Аpostol i Јevanđelist Luka

Rodom je bio iz Antiohije Sirijske. Još u svojoj ranoj mladosti izučio je grčku filozofiju, medicinu i živopis. U vreme delovanja i rada Gospodnjeg ovde na zemlji, licem u lice sreo se sa Spasiteljem, čuo je Njegovu spasonosnu nauku i bio je svedok čudesnih dela Njegovih. Zbog toga, njegovo srce se ispuni Božanskom mudrošću i Božanskim znanjem, poverova u Istinitog Boga i bi uvršćen u sedamdeset apostola i bi poslan da propoveda Božansko Jevanđelje u svetu. Zajedno sa Kleopom ukaza mu se Vaskrsli Isus, Gospod naš, na putu za Emaus (Lk. 24). Po silasku Duha Svetoga na apostole, Luka se vrati u Antiohiju i tamo postade satrudnik apostola Pavla, putujući svuda sa njim u Rim, i obraćajući u veru Hristovu Jevreje i neznabošce. Napisao je jevanđelje na molbu mnogih hrišćana oko 60-te godine, a po mučeničkoj smrti apostola Pavla poče da propoveda Jevanđelje Hristovo i po Dalmaciji, Italiji, Makedoniji i drugim mestima. Njegovo delo ogleda se i u tome što je živopisao ikone. I to ikonu: Presvete Bogorodice (tri ikone), i ikone svetih apostola Petra i Pavla. Zbog toga se i smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ni starost ga nije mogla sprečiti da putuje Svetom i širi Jevanđelje. Propovedanje je nastavio u Liviji, gornjem Misiru, odakle se vratio u Grčku, gde je nastavio sa obraćenjem ljudi u hrišćansku veru. Napisao je i mnoga dela Apostolska, koja je posvetio Teofilu, knezu Agaje. Upokojio se u 84 godini ovozemaljskog života, kada su ga zlobni neznabožci stavili na muke i obesili o jednu maslinu u gradu Tebi, Hrista radi. Njegove svete mošti prenete su u Carigrad za vreme cara Konstancija, sina znamenitog i svetog cara Konstantina.