Devojčica i konjić - Ljiljana Dugalić

Knjiga LJiljane Dugalić „Devojčica i konjić” uvodi nas u čarobni svet detinjstva; čistote i bezazlenosti dečje duše. Pitanja malog bića koje otkriva svet, prirodu, ljude i pojave su začuđujuće precizna, ali nikako „starmala”. Iako naizgled naivna i lagana, treba se dobro zamisliti kako da se  odgovori i objasne neke pojave koje su nama svakodnevne i na koje smo navikli, pa ih više i ne smatramo lošim.

Mila je devojčica koja raste u skladnoj porodici, okružena ljubavlju, i tu ljubav prenosi na sve oko sebe.

Odrasli će se setno osmehnuti dok svojoj deci budu čitali ovu prelepu knjigu, setivši se sebe nekadašnjih, i sa bolom upitati gde smo to odlutali i da li smo zaboravili Hristove reči da, dok ne budemo kao deca, nećemo ući u Carstvo Nebesko. 

Priče o devojčici Mili plene dobrotom, ljubavlju, lepotom i  divan su primer koji možemo pružiti deci.

Dostojevski je davno u svojim „Dnevnicima” napisao: „Ne potcenjujte  život”.

Tim putem je išla i LJiljana Dugalić, ne izmišljajući šta bi to deca mogla da kažu, nego svedočeći šta deca pitaju i govore. Prenosila je dečja pitanja i umovanja koja samo bezazlene dušice mogu da pitaju, kao u priči „Bogati i siromašni”,  kada Mila pita tatu: „Da li ptice mogu da budu siromašne?”  Posle tatinog odgovora, ona razmišlja i dalje pita: „Tata, kako ljudi mogu da budu siromašni, a ptice ne?” Na ovakva pitanja nije lako odgovoriti, ali se tata izvanredno snašao i rekao „da se ptice na grani nikada ne boje da će ostati bez hrane, i da ne skupljaju samo za sebe semenje do kojeg dolete, nego da kljucaju dok su gladne, a ostalo prepuštaju drugim pticama. A ljudi ne čine tako.”

Ima u knjizi mnogo simpatičnih i samo naizgled smešnih pričica, no sve su to doživljaji detinjstva, ali pitanja male Mile nikako nisu samo skup dečjih bisera, već i štivo koje poučava, na čijem  se primeru  nenametljivom poukom uče sva deca.

Dirljiva je briga deteta kad je ugledala, po njenom mišnjenju, zazidane prozore na fasadi crkve, i ozarenost  i sreća kada joj je tata rekao: „Mila, to nisu zazidani prozori, na tim mestima će biti freske, kada se završi zidanje hrama. Na jednoj strani će biti Hristos, na dugoj Majka Božja.“

„Bogorodica!“, radosno je ponovila devojčica i već zamislila kako će to divan prizor biti. Bogorodica ogrnuta zlatnim omoforom dok u naručju grli svog Sina, a On već tako mali, s podignutom desnom rukom, blagosiljaće ceo svet.

I nju, malu Milu.“ 

Mila je bila jedinica i želela je da ima brata ili sestru. Sama u sobi, razgovarala je sa ikonama  i tiho izgovorila kako želi što pre da dobije sestru ili brata. Ona nije znala da su roditelji, stojeći pored vrata, čuli njen šapat. A čuli su ga i svetitelji, jer se posle nekog vremena u njihovoj porodici događaju velike promene i Mila postaje starija sestra.

Odrasli obično misle da deca, zaneta svojim igrama, ne čuju njihove razgovore, ili ono što se govori na televiziji, ali deca sve vide i čuju. Tako je i Mila pred spavanje, posle pročitane priče,  pitala  mamu da li je negde rat  i da li se ratuje i noću.

Mama se setila kako je ona, tada devojčica, pre dvadeset godina, „drhtala uz svoju majku, dok su ubojite rakete pogađale mete u našoj zemlji. Čak i noću dok svi dobri ljudi spavaju, a mala deca još rastu.” Uzdahnula je i rekla da se negde u svetu vodi rat, ali da je to daleko od nas.

Blagi osmeh izmami pitanje: „Gde se Sunce sakrije kad već kažeš da se ne kupa u moru?”, ali i pomaže drugim roditeljima da odgovore na pitanja svoje dece.

Uz knjigu LJiljane  Dugalić „Devojčica  i konjić” ponovo ćete pronaći dete šćućureno u nekom kutku vaše duše i pričama obradovati one koje najviše volite.

Knjiga je pisana za decu, i divan je dar svakom detinjstvu.

Radmila Mišev

Knjiga je izdata sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa sremskog G. Vasilija

Broj strana: 64
Pismo: Ćirilica
Godina izdanja: 2019