Bioetika smrti - Utilitarizam i pravoslavlje, Dragan Popović

Nepremostiva razlika između hrišćanske i svake druge sekularne (bio) etike sadržana je pre svega u činjenici da hrišćanski moral, kao način postojanja određen hrišćanskom etikom, ima ontološke implikacije, što izostaje u pluralizmu savremenih etičkih sistema. Štaviše, u hrišćanstvu je čovekov moral određujući za njegovu ontologiju ili istinu postojanja u večnosti Carstva Božjeg, što ne samo da ima prvenstvo u odnosu na sve drugo već je i uslov kako bi čitav čovekov život imao punoću smisla. Stoga je uloga i zadatak bogoslovl.a da svima koji slušaju ukaže na specifičnosti i razlike između crkvenog i drugih shvatanja različitih dimenzija stvarnosti, i svoje članove usmeri ka moralnom delovanju „u Duhu i istini" kako bi ostali na kursu blagodatnog jedinstva sa Bogom, a da one koji se nalaze izvan ove zajednice svedočeći istinu pozove u nju radi oboženja kao svrhe i cilja postojanja svih ludi, bez razlike.

U tom smislu tekstovi ove monografije predstavljaju rezultat bogoslovskog traganja za odgovorima na bioetička pitanja u vezi sa transplantacijama organa kao dela jedne šire bioetičke oblasti svršetka čovekovog života. Razvrstavajući ih u tri odvojene celine, baveći se najpre problemom pretpostavljene saglasnosti u kontekstu teologije ljudskih prava, a zatim i problemom moždane smrti kao političko-ideološkim pitanjem savremenog, postmodernističkog sveta i, na kraju principima utilitarizma Pitera Singera  na kojima se umnogome utvrđuje sekularna bioetika, prevashodno smo imali nameru da sve potencijalne čitaoce, kao zainteresovane aktere javne reči, inspirišemo i podstaknemo na dijalog. Tako bi tekstove trebalo posmatrati kao izazov upućen drugačijim i/ili nadograđujućim mišljenjima, u svrhu dijaloškog napredovanja u istini koja će nas osloboditi, ne samo od zabluda neznanja već i prevara i laži lukavoga.