Veliki post, poznat i kao Časni post, predstavlja najvažniji i najstroži period uzdržanja u Pravoslavnoj crkvi. To je vreme duhovne pripreme za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs. Veliki post traje sedam nedelja, i sačinjavaju ga dve celine: sveta Četrdesetnica i Velika ili Strasna sedmica. Između njih se kao spona nalaze Lazareva subota i Cveti. Celokupno trajanje posta je 48 dana. Veliki post počinje  u ponedeljak, tzv. „čisti ponedeljak“, tj. sutradan po siropusnoj nedelji i završava se na Veliku subotu.

Prvi deo posta je Četrdesetnica, i ime je dobila po dužini trajanja, 40 dana. Gospod Isus Hristos je u pustinji postio četrdeset dana. Četrdeset dana je trajao post velikih proroka: Mojsija i Ilije. Posle posta od četrdest dana dolazi post u Strasne ili Velike sedmice, a između njih kao spona se nalaze Lazareva subota i Cveti.

Suština Velikog posta nije samo u uzdržanju od hrane, već u sveobuhvatnom duhovnom preporodu. Post podstiče na pokajanje, molitvu i dela milosrđa. Njegova suština je očišćenje duše i tela, kako bi se vernik dostojno pripremio za najveći hrišćanski praznik. Ovaj period je i podsećanje na Hristova stradanja i na Njegovo Vaskrsenje koje simbolizuje pobedu nad smrću.

Priprema za Veliki post počinje nekoliko nedelja ranije, kroz posebne pripremne sedmice. One uključuju Nedelju mitara i fariseja, koja naglašava smirenje i smernost kao putka približavanju Bogu, Nedelju o bludnom sinu, koja podseća na Božiju ljubav i pokajanje, Mesopusnu nedelju, kada se prestaje sa upotrebom mesa, i Siropusna nedelja ili (Bela nedelja), posvećenu praštanju i pomirenju.

Tokom Velikog posta vernici se uzdržavaju od mrsne hrane – mesa, mlečnih proizvoda i jaja. U isto vreme, akcenat je na uzdržanju od ružnih misli, reči i dela. U crkvenom kalendaru označeni su dani kada je dozvoljena riba, poput Blagovesti i Cveti, dok se na Veliki petak praktikuje najstroži post.

Bogoslužbeni život tokom ovog perioda dobija posebnu dubinu. U crkvama se služi Liturgija Pređeosvećenih darova, Pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog i Akatist Presvetoj Bogorodici. Ove službe  podstiču vernike na duhovno produbljivanje i približavanje Bogu.

Post predstavlja vreme kada se ljudi podsećaju na važnost praštanja, ljubavi i nade. To je period duhovnog preobražaja, koji vernike priprema za radost Vaskrsa – dan kada se slavi pobeda života nad smrću, a u isto vreme Vaskrs je temelj hrišćanske vere.

Protojerej Srećko Zečević