Ispovest je jedna od hrišćanskih svetih tajni u kojoj vernik ispoveda svoje grehove svešteniku (ispovedniku) i prima od Boga oproštaj grehova učinjenih posle krštenja, radi obnove svoje zajednice sa Bogom i pomirenja sa liturgijskom zajednicom čiji je on član.

Život prvih hrišćana je bio duboko prožet svešću o potrebi očuvanja moralne čistote. Sredstvo za očuvanje svetosti crkvene zajednice bilo je pokajanje, po rečima Svetog Jovana Preteče: Pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko, i Hristove reči: Ja nisam došao da zovem pravednike no, grešnike na pokajnje.

Svetu tajnu ispovesti ustanovio je Gospod Isus Hristos rekavši apostolima: „Primite Duha Svetoga, kojima oprostite grehe – opraštaju im se; kojima zadržite – zadržani su“ (Jn 20, 21-22).

Ispovest je u staroj Crkvi značila izmirenje sa Crkvom, ponovno primanje u Crkvu. Tako imamo primer u 1. Kor 5, 1-5, gde je u Korintu jedan hrišćanin živeo u preljubi sa svojom maćehom, i on je isključen iz Crkve.

Nepopravljivi grešnici nisu ponovo primani u crkvenu zajednicu. A oni koji su se kajali i želeli da im se oprosti greh, morali su pokazivati jako i iskreno žaljenje zbog svog greha, i posle vidljivih dela pokajanja primani su u zajednicu vernih.   

Tajna ispovesti pretpostavlja četiri elementa:

  1. Kajanje
  2. Ispovedanje grehova
  3. Molitvu za oproštaj
  4. Pomirenje sa crkvenom zajednicom, koje se manifestuje pričešćem na Svetoj Liturgiji.

Pokajanje ima stalni karakter i može se vršiti nezavisno od pričešća.

Ispovest se vrši u hramu ili ispovedaonici, pred sveštenikom. Vernik tada ispoveda sve ono što ga muči u duši i što mu opterećuje savest, udaljuje ga od zajednice s Bogom i sa bližnjim. Ispovedaju se gresi, čak i oni učinjeni u mislima i željama. Preporučljivo je, ispovediti svako ogrešenje o bližnje, jer svaki greh koji je učinjen ljudima, čini se isto tako i Bogu.

Na osnovu ispovesti sveštenik može dati različiti duhvni lek - epitimiju, prema ozbiljnosti grehova: vanredni post, posebne molitve, naknadu nekome koga smo oštetili, dela milosrđa, ili sa se za izvesno vreme ne pristupa Svetoj tajni pričešća.

Grehovi otkriveni u ispovesti se ne objavljuju ni pod kojim uslovima, čak ni prilikom davanja iskaza tokom istrage i na sudu.

Hrišćanin na ispovesti ispoveda: laž, krađu, nepoštovanje roditelja, svađu, mržnju, lažno svedočenje, klevetu, sujetu, preljubu, potcenjivanje sirotinje, izgovaranje nepristojnih reči, nagovaranje drugih da čine ne dela...

Srećko Zečević, protojerej