Hadžiluk je arapska reč i znači „uteći nekud“, što bi bila naša reč hodočašće, tj. poseta Meke, u kojoj se nalazi Kaba ili Ćaba, sveto mesto za muslimane. Hadžiluk je jedna od pet osnovnih obaveza pripadnika Islama. Tih pet obaveza ili stubova islama su: 1. Ispovedanje vere (Nema Boga osim Alaha a Muhamed je njegov prorok) 2. Klanjanje (moliti se Bogu pet puta na dan) 3. Post za vreme meseca ramazana 4. Obavezno davanje milostinje (zekat) 5. Hadž, tj. poseta svetih mesta.

Kada pravoslavni vernici posete Sveta mesta kao što su Sveta Gora i Jerusalim, zadržao se ovaj termim – hadžiluk, a onaj koji je posetio sveta mesta postaje hadžija. Za pravoslavne koji posete Svetu Goru ili Jerusalim bolje je koristiti termin HODOČAŠĆE ili POKLONJENJE, jer stara srpska reč ČAST – znači poštovanje, odlazak na neko sveto mesto iz poštovanja radi poklonjenja. Za hodočašća ili poklonjenja karakteristična su dva načela.

  1. Načelo jednakosti, jer i pripadnici viših socijalnih slojeva i društvenih grupa posećuju isto hodočasničko mesto.
  2. Načelo solidarnosti ljudi različitih nacija, rasa, socijalnih slojeva jer su u hočašću svi jednaki.

Postoji još jedno tumačenje otkud kod pravoslavnih Srba ovaj prefiks „hadži“, da li je to od arapske reči „hadž“. Naime, „hadži“ dolazi od grčke reči: „agios“ koja znači – sveti, ali u starom grčkom jeziku, atičkom dijalektu ova reč se izgovara „HAGIOS, HAGION“. Na starogrčkom „Hagion Oros“, Sveta Gora. Dakle to „hagion“ ili „hadži“ u svoje ime dodavali su oni koji su posetili Svetu Goru. Nekada je bio običaj i preporučivalo se da svaki Srbin barem jednom za života poseti Svetu Goru i manastir Hilandar. Prefiks Hadži se može dobiti i kada posetite Jerusalim. Ako neko poseti Svetu Goru stavljao je „Hadži“ ispred prezimena, a koje posetio Jerusalim, stavljao je „Hadži“ ispred imena.

Petar hadži -  Petrović – bio je na  Svetoj Gori,

Hadži Petar Petrović – bio je u Jerusalimu; ako je Petrov predak bio u Jerusalimu, onda se Hadži stavlja ispred prezimena.

Srećko Zečević, protojerej