Post je jednostavno sastavni deo onog što nazivamo ljudskim etosom, načinom življenja i kao takav post je nešto što menja ljudsku filosofiju života. Koliki je značaj posta vidi se po tome što je i Gospod Isus Hristos započeo svoje delo spasenja i iskupljenja roda ljudskog od greha, dugotrajnim postom i molitvom u pustinji od 40 dana. I time je jasno pokazao da i mi moramo početi pravi hrišćanski život postom i molitvom. Svojim primerom Gospod nam je pokazao koliko je post moćno oružje, tim oružjem je pobedio satanu u pustinji, a kroz to je pobedio i tri najveća satanska iskušenja, kroz koja satana ima slobodan pristup ka nama, a to su: slastoljublje, častoljublje, srebroljublje. Ono što možemo da konstatujemo kao činjenicu, iz konstatacije Evine, (kada ju je đavo preko zmije nagovorio da uzme plod sa Drveta poznanja dobra i zla) i ona je videla da je plod "dobar za jelo"; to je prva i najdublja potreba ljudska za hranom. Bez hrane, ljudsko biće je nepostojeće. Zato je i bio u pravu filosof Fojerbah, kada je rekao da je čovek ono «što pojede». Samo što je on kao materijalista smatrao da je čovek telo i da se samo telesno hrani. Međutim, čovek nije samo telo i ne hrani se samo telesno, nego je čovek i duša i hrani se i duhovno. Prema tome, od onoga što čovek jede, to on i postaje. Ako se samo telesnom hranom hrani, onda je prirodno da bude samo telesno biće. Ako se hrani i nečim drugim, onda će biti i nešto drugo, više od toga. Prvo iskušenje ljudskoj duši, prvi podstrek njen je, pitanje jela. Drugo iskušenje, pohot očiju – "milina ga je gledati". I treće iskušenje je potreba za znanjem, "drvo je drago radi znanja".

Hristos nas savetuje kako da postimo: A kada postite, ne budite sumorni kao licemeri; jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. A ti kada postiš namaži glavu svoju i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. (Mt 6,16-18). Nekada su se ljudi u znak radosti mazali uljem posle kupanja. Tako i mi treba da činimo, da budemo radostni kada postimo. Ovo ulje, označava i milosrđe, a naša glava je Hristos, koga treba pomazivati delima milosrđa, a lice, tj. čula, treba omivati suzama pokajanja.

Obično se misli da se post sastoji u uzdržavanju od zabranjene vrste hrane, ali to je samo polovina posta, sa ovom polovinom treba da bude udružena druga polovina, uzdržavanje od grešnih misli, dela i želja. Na taj način post je dvojake prirode, kao i čovek, telesni i duhovni. I tako, ova dva oblika posta sačinjavaju pravi post, koristan i za dušu i telo. Od telesnog posta, bez duhovnog, slaba je korist. To je Bog otkrio proroku Isaiji još u Starom zavetu rekavši mu: postite, a za vreme posta se sudite i svađate, prezirete bližnjega svoga, prepuni ste laži i zlobe, kaljate usta svoja psovkama, hulite na ime Božije! Nemojte tako postiti...da li je takav post meni ugodan? Govori Gospod Isaiji (Is 58, 4-11).

Post nije ljudska izmišljotina, nego je božanska naredba i odredba. Post je i Božanski način života, jer Bog ne potrebuje hrane. Post nas približava anđelima, koji niti jedu, niti piju, post ukroćuje telo, da bi duša živela, dok ugađanje telu ubija dušu. Postom se čistimo od strasti, koje se rađaju ugađanjem telu. Glavni cilj posta sastoji se u obuzdavanju tela, očišćenju tela i njegovih prohteva i jačanju duha i volje. Post je sredstvo dato nam od Boga, da njime kao uzdom, ukrotimo telo i potčinjavamo ga duhu. Po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:

  1. Potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića, (prva tri dana Vaskršnjeg posta, i na Veliki Petak).
  2. Suhojedenije, uzimanje suve hrane (u sirovom stanju), ili samo hleba i vode, jedanput na dan.
  3. Post na vodi - uzimanje jela pripremljenih na vodi, bez upotrebe ulja za kuvanje. Poznat i kao "strogi post" pred Pričešće.
  4. Post na ulju - uzimanje jela pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno.
  5. Post na ribi, ovo je najblaži način posta.

Višednevni postovi

  • Veliki, Časni post (Vaskršnji post)
  • Petrovski post (Praznik- Sveti apostoli Petar i Pavle 12. jul)
  • Velikogospojinski post (Praznik: Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospoina od 14. avgusta do 28. avgusta)
  • Božićni post - od 28. novembra do 7. januara

Jednodnevni postovi:

  • Svake Srede i Petka osim trapavih sedmica
  • Krstovdan, uoči Bogojavljenja 18. januar
  • Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, 11. septembar
  • Vozdizanje časnog krsta - Krstovdan 27. septembar

Božićni post Ovaj post je vezan za praznik Rođenja Hristovog. Naziva se Božićni ili Roždestvenski post ili Filipov post, jer su poklade na praznik Svetog apostola Filipa. Crkveni tipik ili ustav i bogoslužbeni tekstovi smatraju Božić, drugom Pashom, zato post traje 40 dana kao pred Vaskrs i naziva se „mala četrdesetnica“, za razliku od Velike četrdesetnice pred Vaskrs. Dakle, ovaj post je priprema za doček Rođenja Hristovog i kao takav je obavezan za sve vernike. Ovaj post simboliše Mojsijev post, koji je postio četrdeset dana da bi na Sinaju od Boga primio tablice Zakona, (deset Božijih zapovesti i druge), a mi hrišćani postimo četrdeset dana da bi primili Reč Božiju ovaploćenu, tj. Sina Božijeg koji je primio ljudsku prirodu na sebe, i doneo novi savez ljudi i Boga.

U ovom postu, koji traje od 28. novembra do 7. januara, pravila ishrane su sledeća:

  • ponedeljkom, sredom i petkom postimo koristeći hranu spremljenu na vodi,
  • utorkom i četvrtkom koristimo hranu spremljenu na ulju,
  • subotom i nedeljom dozvoljena upotreba ribe.

Upotreba ribe je dozvoljena i na praznik Vavedenje.

Srećko Zečević, protojerej